U narednom periodu standard građana biće u padu, jer većina radno sposobnog stanovništva, a to je oko 60 odsto njih, i dalje ima primanja ispod republičkog proseka koji iznosi 83.781 dinar.
Budući da cene goriva i struje idu nagore, sve to uzrokovaće i izostanak realnog rasta zarada. Od toga, ipak, mnogo veći problem mogao bi da bude još samo gubitak radnih mesta, ali do toga, kako smatra Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, najverovatnije neće doći u narednom periodu.
– Sve zavisi koliko će potrajati kriza u Evropi. Kod nas ne bi trebalo da dođe do stagnacije u zapošljavanju ili većeg rasta nezaposlenosti, osim ako recesija ne zahvati i neke evropske zemlje. Od pada standarda nisu zaštićene ni ostale zemlje, ali kod njih ipak nije u pitanju problem egzistencijalne prirode. Jer, recimo, u Nemačkoj minimalna cena rada iznosi oko 12 evra, dok je kod nas 2,5 evra – podseća Stanić. Dodaje da će upravo zbog toga nemačko stanovništvo mnogo lakše prebroditi aktuelni inflatorni pritisak nego građani Srbije.
– Naša zemlja može u narednih 12 meseci da spreči da standard padne više nego što treba, ali i da održi vitalnost privrede. Od toga će zavisiti i sama stabilnost države. Jer, kada pogledate strukturu budžeta, mnogo toga se prihoduje od poreza na PDV-e. On čini oko 45 procenata svih budžetskih prihoda. Taj novac ide na otplatu servisiranja dugova, dakle, kamata i glavnica koje se plaćaju na godišnjem nivou. Samo opterećenje budžeta dovodi do novih potreba za zaduživanjem po mnogo višim kamatnim stopama koje su sada aktuelne, što dalje opterećuje državu, a samim tim se smanjuje prostor za socijalne mere – objašnjava Stanić.
Dodaje da za običnog stanovnika, posebno za onog koji ima ispod prosečna primanja, rast BDP-a ne predstavlja mnogo.
– Nama je potrebno oko tri-četiri godine da bismo imali tri odsto privrednog rasta i da bi standard počeo znatno da se menja, nabolje. Zašto je onda bitan standard stanovništva? Zbog negativnog demografskog trenda. Srbija je u demografskoj krizi, a da bi ona počela da se rešava potrebno je da znatno odskoči standard – navodi on. Priznaje da, ipak, kada govorimo o „nestajanju” našeg stanovništva često se čuje da nam je prirodni priraštaj mali.– Istina je ipak da se prirodni priraštaj u Srbiji nalazi na nivou Nemačke ili Ruske Federacije. Naš problem nije samo priraštaj, već i to što nismo mogli kroz mehanički priliv stanovništva da obezbedimo to da manje ljudi odlazi u inostranstvo, a da se deo njih vraća u Srbiju. Standard stanovništva i kvalitet života nije nam na nivou da bi život ovde bio atraktivan. Da bi se to promenilo potrebno je da povećamo zarade, ekologiju, vladavinu prava i sve što utiče na kvalitet života – nabraja Stanić.
Srpskoj privredi se često zamera da su joj profiti veći od porasta zarada. Kao primer da od ekonomskog razvoja najviše koristi imaju najpre privrednici, pa država, pa tek onda običan čovek, to jest radnik, Stanić navodi Slovačku, državu koja je sličnih karakteristika po teritoriji i demografiji sa Srbijom.
– Slovačka beleži 270 procenata veći izvoz od srpskog. BDP po glavi stanovnika joj je oko 125 odsto veći nego u Srbiji, a bruto zarada nije veća ni celih 50 procenata u odnosu na takvu platu u Srbiji – napominje Stanić. Podseća da se i tamo, kao i kod nas, najviše profita stvara u privredi.
– Shodno tome i naša država najviše iz toga treba da crpi sredstva za svoj budžet, što će kasnije da ulaže u razvojnu politiku kojom će uticati na benefite i onih najugroženijih, sa ispod prosečnim primanjima – smatra Stanić. Rešenje ne vidi u porastu zarada iznad mogućnosti privrede, jer to, kako kaže, samo može da dovede do kratkoročnog efekta na stanovništvo, a u dužem roku može da napravi veći probleme, posebno mikro i malim kompanijama čija bi likvidnost bila dovedena u pitanje.